Shamisen je lauta sa tri žice kojoj je rezonatorska kutija prekrivena kožom mačke ili kučeta. Pretpostavlja se da se pojavio u Japanu oko 1562.godine iz Okinave. Kao i kineska verzija, shamisen iz Okinave je bio prekriven zmijskom kožom i imao je naziv jamisen. Pošto se shamisen pojavio u Japanu u Edo periodu (1615 – 1868), u vremenu rasta trgovine i momentu kada samuraji nisu imali puno obaveza pošto je rat završen, ubrzo je postao veoma popularan instrument za zabavu.
U početku, ljudi nisu nalazili ovaj instrument veoma zanimljivim. Ali kada su svirači biwe počeli da ga sviraju sa biwa bachi, zvuk i ton shamisena se znatno poboljšao. Veliki napredak u zvuku dobijen je kada je počela da se koristi mačija koža za rezonatorsku kutiju. Ova nova verzija instrumenta je davala totalno drugačiji zvuk koji je prijao Japancima. Mačija koža je dugotrajnija od zmijske kože dok je koža od kučića bila korišćena za jeftinije modele. Žice su tradicionalno pravljene od svile, danas se i dalje koristi svila ali neki instrumenti imaju žice od najlona. Postojali su razni modeli ovog instrumenta, zavisno od prilike za koju se koriste. Shamisen je ubrzo postao instrument izbora za novi Japan u kojem nije bilo rata.
Shamisen nema pragove. Veliki broj efektata je moglo da se postigne sa ovim instrumentom. Karakterističan efekat za shamisen se naziva “sawari“, sličan efekat koji se može proizvesti na biwi. To je zvuk zujanja koji se dobija samo na prvoj žici. Prvi koji su počeli da se interesuju za shamisen jesu muzičari koji su svirali biwu. Prva muzika na repertoaru shamisena je bila narativna muzika.
Postoje dva glavna stila sviranja shamisena: Katarimono (narativno pevanje) i Utaimono (muzika i melodije). Pošto je bio popularan koristo se za sve prilike: pozorište, dom geiši, festivali, folk muzika i za mnoge druge. Najbolje korišćenje shamisena možemo zapaziti u dobro poznatom Kabuki pozorištu i Bunraku (japansko lutkarsko pozorište).
Ovaj neverovatan instrument se i danas koristi.
![]()
U početku, ljudi nisu nalazili ovaj instrument veoma zanimljivim. Ali kada su svirači biwe počeli da ga sviraju sa biwa bachi, zvuk i ton shamisena se znatno poboljšao. Veliki napredak u zvuku dobijen je kada je počela da se koristi mačija koža za rezonatorsku kutiju. Ova nova verzija instrumenta je davala totalno drugačiji zvuk koji je prijao Japancima. Mačija koža je dugotrajnija od zmijske kože dok je koža od kučića bila korišćena za jeftinije modele. Žice su tradicionalno pravljene od svile, danas se i dalje koristi svila ali neki instrumenti imaju žice od najlona. Postojali su razni modeli ovog instrumenta, zavisno od prilike za koju se koriste. Shamisen je ubrzo postao instrument izbora za novi Japan u kojem nije bilo rata.
Shamisen nema pragove. Veliki broj efektata je moglo da se postigne sa ovim instrumentom. Karakterističan efekat za shamisen se naziva “sawari“, sličan efekat koji se može proizvesti na biwi. To je zvuk zujanja koji se dobija samo na prvoj žici. Prvi koji su počeli da se interesuju za shamisen jesu muzičari koji su svirali biwu. Prva muzika na repertoaru shamisena je bila narativna muzika.
Postoje dva glavna stila sviranja shamisena: Katarimono (narativno pevanje) i Utaimono (muzika i melodije). Pošto je bio popularan koristo se za sve prilike: pozorište, dom geiši, festivali, folk muzika i za mnoge druge. Najbolje korišćenje shamisena možemo zapaziti u dobro poznatom Kabuki pozorištu i Bunraku (japansko lutkarsko pozorište).
Ovaj neverovatan instrument se i danas koristi.
Нема коментара:
Постави коментар