Tradicional Sound of Japan - Koto

Jedan od najvoljenijih muzičkih instrumenata u Japanu jeste Koto. Najviše su ga koristili dvorjani, vlastela a kasnije i bogati trgovci. Slično kao klavir u zapadnim zemljama, Koto je sviran od strane visoko obrazovanih muzičara. Koto su većinom svirale žene.

Poreklom je iz Kine i potiče od porodice instrumenta zvane Zither. Ovo je jedan od retkih instrumenata koji originalno nosi poreklo iz Kine. Postoje dve glavne forme Zither instrumenata: oni sa kobilicama i oni bez. Koto je nastao od onih sa kobilicom. Zanimljivo je da reč “Koto“ predstavlja sve žičane instrumente, uključujući i Biwu u njih. U toku Nara perioda postojala su dve verzije Kotoa iz porodice japanskih Zither instrumenata: Gaku-so sa 12 ili 13 žica i Wagon sa 6 žica. Gaku-so se koristio u Gagaku muzičkim sastavima i svirao se sa trzalicama na tri prsta muzičara koje su se nazivale Tsume. Postoje nalazi da je nekad postojao i Nigenkin sa 2 žice i Ichigenkin sa jednom žicom. Ichigenki još uvek koriste neki retki muzičari. Danas i dalje postoje verzije sa 17 (Basskoto), 20, 25 pa čak i 30 žica.

Ne zna se mnogo o ranim korišćenjima Kotoa, osim iz nekih legendi koje se ne mogu potvrditi i postoje pominjanja u Genji Monogatari i Heike Monogatari. Prvi podaci koje imamo o ovom instrumentu potiču škole Tsukishi-goto osnovane od strane sveštenika u XVI veku. Tadašnja muzika se smatrala za vulgarnu i nije bila popularna kod vlasti. Jedan od studenata škole je nakog što je izbačen osnovao svoju školu. Iz ove škole su nastale 3 najvažnije i najpoznatije kompozicije za Koto: Rokudan, Hachidan i Midare. 

U XVII veku Koto je počeo da se koristi kao instrument koji prati ples i postao je deo raznih orkestara. Novi repertoar je napravljen i nosi poreklo od repertoara koji se izvodi na Shamisenu. Do tog trenutka Koto je služio kao pratnja pevača, time noseći istu sudbinu kao Shamisen. Na kraju XVIII veka muzičar Yamada Kengyo je napravio novi stil koji je bio baziran na narativnim formama Shamisena. 

U XX veku postojali su pokušaji da se Koto modernizuje na osnovu zapadnjačkih metoda. Najpoznatiji muzičari ovog perioda su Michi Mazagi koji je slep od svoje šeste godine i Tadao Sawai. 

Vidimo da Zemlja izlazećeg sunca ima instrument koji ima jako bogatu istoriju i u neku ruku je bio sredstvo pokazivanja novčane moći i obrazovanja. Primenu ovog instrumenta u modernom džezu možete videti OVDE.

Za prošli članak "Tradicional Sound of Japan" kliknuti OVDE