Shakuhachi je uzdžna flauta i u Japan je stigla iz Kine putem Gagaku muzike. Originalno je imala šests rupa, takođe određeni monah je pokušao da je napravi sa pet rupa ali taj instrument nije bio naročito popularan kod muzičara. U IX veku, bila je potpuno odstranjena iz orkestara. Oko X veka četiri kineska monaha su bila pozvana da predaju Xiao (predak Shakuhachi) japanskim monasima. Tek oko XIII veka su monasi iz Fuke počeli da je koriste u svojim ceremonijama.
U toku Edo perioda (1615-1868), Shakuhachi doživljava ozbiljne promene. Do tada je bila tanka i dugačka flauta, jako slična kineskom Xiao. U XVII veku počeo se koristi deblji bambus koji se nalazio u planinama japanskog ostrva Kyushu, i tada ova flauta ima pet rupa. Razvijena je i složena tehnika sviranja ovih instrumenata (tehnika disanja, korišćenje mišića lica, oblikovanje usana). Samo ime instrumenta je sastavljeno od dve reči: Shaku je merna jedinica (1 shaku je približno 30cm) i hachi je broj 8.
Kada je u ujedinjenom Japanu zavladao mir mnogi samuraji su se pridružili lutajućim monasima iz Fuke. Ovi monasi nazivani komuso - monasi ništavila, su prosili svirajući Shakuhachi. Nosili su korpe na glavama kao simbol njihove odvojenosti od svetovnih stvari. Prerušeni u ove monahe, samuraji ili ronini su postali špijuni za šoguna, koristeći Shakuhachi kao oružije. Postoji priča da je korišćenje debljeg bambusa i ojačana konstrukcija ovog instrumenta upravo zbog ronina. Sa ovakvim instrumentom mogli bi da se brane, pošto kao monasi nisu smeli da nose svoje katane.
Glavni stil sviranja ove flaute jeste Honkyoku. Ovaj stil su originalno razvili monasi Fuke. Shakuhachi je solistički instrument ali postoji i mali broj kompozicija koje su pisane za dva. Još jedan stil sviranja jeste Gaikyoku. U XX veku instrument je doživeo nove promene. Kreiran je još jedan stil sviranja pod nazivom Tozan i nastao je pod uticajem Zapadnjačke kulture. Krajem 1950tih godina napravljen je Shakuhachi sa sedam rupa, koji je zaživeo samo u izvođenju folk pesama.
Tradicionalni instrument sa pet žica je i danas popularan. Postoji sve veće interesovanje i procenjuje se da negde oko 2.000 ljudi trenutno uči da svira ovaj instrument. Takođe, postoje podaci da imao oko 300 ljudi van Japana koji imaju master titulu za sviranje ovog instrumenta – Shihan
Нема коментара:
Постави коментар